Vojvođanska ravnica, Idvor, horizont koji kao da se ne završava, skromna kuća i pred njom dečak koji još uvek ne zna da će mu ime jednog dana izgovarati s neizmernim poštovanjem u amfiteatrima hiljadama kilometara daleko od rodnog mesta. Mihajlo Pupin ne polazi u svet kao čudo od deteta, nego kao neko ko mora sve da zasluži od nule. I baš tu počinje priča koja nas vodi sa njim preko okeana, u Njujork, tokom godina i poslova koji iscrpljuju, noći u kojima se uči dok drugi spavaju i dana kada ništa ne ide kako treba. Radi, uči, greši, nastavlja. I vremenom zasluženo dolazi do svog mesta na Univerzitetu Kolumbija, gde počinje deo priče zbog kog ga danas pamtimo: Pupinovi kalemi, eksperimenti, patenti, unapređenje telegrafskih i telefonskih linija, usavršavanje bežičnih komunikacionih tehnologija, ali i rentgenologije i elektrotehnike. Ono što je nekada bilo daleko, zahvaljujući Mihajllu Idvorskom Pupinu postaje dostupno.
Nikola Đukić i Ivan Drljača danas prate njegov životni put, i pokazuju koliko je taj put bio nesiguran, koliko je puta mogao da se završi mnogo ranije, i koliko je svaka sledeća odluka bila važna. Nauka je samo jedan deo te slike. Drugi, možda i važniji deo je neverovatan čovek, izuzetno zanimljiva ličnost, dobrotvor koji ulaže novac u školovanje drugih, koji se uključuje u političke tokove, koji koristi svoje ime kada treba da se čuje glas zemlje iz koje je potekao.
Podden och tillhörande omslagsbild på den här sidan tillhör
PodMedia. Innehållet i podden är skapat av PodMedia och inte av,
eller tillsammans med, Poddtoppen.
